OŠ grofa Janka Draškovića

     Kada smo došli u školske klupe, bili smo veseli i razigrani.  Godine su prolazile, došao je peti razred. Svi smo bili uzbuđeni, ali i tužni jer smo se oprostili od naše drage  profesorice Ankice Marjanović. No, kad smo upoznali našu novu razrednicu Vlatku Husetović, svi smo bili presretni jer je „cool" i voli se šaliti. Prvi sati su bili jako lijepi i izgledalo je kao da je zaraditi peticu samo tako.

      Sat razrednika nam je protekao vrlo lijepo, prepun mnogo šala naše razrednice, a s druge strane i pokoje meditacije i preispitivanja nas samih. Sve je bilo izvrsno... Sve do jednog trenutka... Bili smo u sedmom razredu. Došli smo u školu kako bi nam razrednica podijelila svjedodžbe i rekla jednu važnu vijest. Mi, naravno, djeca k'o djeca, mislili smo da je sve to u obliku nekakve šale za kraj obrazovnog razdoblja, no prevarili smo se. Profesorica nam je izustila nešto vrlo važno i tužno, a to je da nam ona više neće biti razrednica. Nama je to bio jako emotivan i tužan trenutak. Oprostiti se od razrednice? Tako brzo? Nitko nije u tom trenutku znao zašto i kako. Samim tim riječima nastao je muk u razredu... Sada nam je razrednik Željko Ledinščak, profesor tjelesne i zdravstvene kulture koji nam je i dosad predavao tjelesni. Nije nam bila jasna ta odluka i mislili smo da će naš odnos s razrednicom sada biti drukčiji. No prevarili smo se.

     Profesor nam je isto tako izvrstan razrednik i strog, ali pravedan. Često se s nama šali, ali na se i ljutiti kada smo nestašni na satovima.

     Profesorica Vlatka nam i dalje predaje kemiju i biologiju. Jako smo sretni zbog toga jer sati kod nje su vrlo efikasni i produktivni. Kažem vam iz svoje perspektive, ali to za sobom nosi i jedno pravilo koje nam je profesorica davnih dana rekla: „Kad radimo - radimo, a kad se šalimo - šalimo se." Često nas pita ima li kakvih problema u razredu i jesmo li se popravili. Zna biti tužna kada nas mnogo dobije negativne ocjene zato što zna koliko je truda uložila da nam objasni gradivo i sastavi testove. Znamo biti „lijenčine" kako nas ponekad zna nazvati.

     Profesor Ledinščak (Ledo) odličan je profesor i voli se šaliti. Sate razredne zajednice većinom mi, dečki, provodimo vani, a cure u dvorani igraju odbojku. Na satovima znamo biti dobri, veseli, zaigrani, nestašni... ovisi o raspoloženju. Kao razred često se sukobljavamo kada se trebamo nešto dogovoriti, pogotovo kada su bile u pitanju majice za maturalac.
     Kako bi rekli naši stari: „Nikad s nama na zelenu granu."
     Kažu profesori da smo mi najbolji razred zato što znamo jako dobro argumentirati neke činjenice i izboriti se za svoja prava. Nadam se da ćemo zauvijek ostati u srcima naših profesora.